РАДКО ГАРЧЕВИЋ: ''21 МАРТ ДАН КАД ЈЕ ПОТПИСАН ТРОЈНИ ПАКТ'

РАДКО ГАРЧЕВИЋ: ''21 МАРТ ДАН КАД ЈЕ ПОТПИСАН ТРОЈНИ ПАКТ''

У прољеће 1941. године, Европа је била већ годину и по дана у ратном пламену. Моћна њемачка армија је прегазила Пољску, Данску, Норвешку и Француску. Велика Британија је остала без савезника. СССР и САД су још увијек били неутрални. Остале европске државице су се приклониле моћнику све осим Грчке и Југославије.

Од 6. до 20. марта су се одиграли догађаји који су преломили да Југославија 25.марта 1941 године приступи Тројном пакту. На састанку Крунског савјета Хрвати и Словенци, Владимир „Влатко“ Мачек и Фран Салешки Куловец, су безрезервно тражили да се пакт потпише. У почетку је био релативно против Драгиша Цветковић.

Смисао Тројног пакта је долазио у питање па макар и спријечио избијање неравноправног рата са силама осовине.

Са друге стране Енглези су све јаче инсистирали на пружању отпора како би уз афрички фронт био отворен и балкански. Њима је било у циљу да се удруже Грчка, Турска и Југославија против Њемачке, при чему су признали да не могу пружити никакву помоћ, као и да дугорочан отпор није могућ, али да ће једног дана имати у виду ствар коју су ове земље учиниле за савезнике.

Имајући све у виду Кнез Павле Карађорђевић је кренуо у правцу остваривања што бољег пакта, којим ће од Њемаца добити много, практично толико да ће у пракси сачувати неутралност, чиме ће, надао се, донекле и Британце задовољити.

Како би остварио своје планове закључивања повољног пакта кнез је од Хитлера тражио уступке који су се граничили са дрскошћу, како је то схватано у ондашњем свијету и Европи којом је доминирао Хитлер, коме су се сви у Европи покоравали без поговора.

Дакле, кнез Павле је тражио гаранцију територијалног интегритета и суверенитета, да се преко Југославије не врши транспорт њемачких трупа према Грчкој и треће, најзахтевније и непрактиковано од стране Хитлера, да Југославија не учествује у снабдијевању сила осовине војним материјалом, као и да не улази у непријатељства или савезништва са државама са којима су силе осовине у непријатељству или савезништву.

На крунском савјету су сви били шокирани када су чули да је Хитлер ово прихватио. Овакав споразум је значио готово потпуну неутралност, с тим да Југославија ипак својим потписом приступа Тројном пакту и на неки начин одобрава нови поредак који Хитлер ствара. Наравно тешко да би Хитлер у будућности све ово испоштовао, али и кнез је договор схватао као тактички и привремен, како због саме судбине Југославије тако и да би задовољио Британце.

Треба истаћи да је кнез Павле, упркос љубави за Британију, био човек, који је услед јаког осећаја части, покушавао, чак и на уштрб очекивања његове друге отаџбине, да сачува државу коју му је у аманет дао његов брат краљ Александар Карађорђевић. Да је сачува и да престо преда његовом сину Петру Карађорђевићу, што је на неки начин и урадио, али после познатих демонстрација и свргавања намесништва 27. марта. Испоставило се да је мисија очувања Југославије немогућ подухват, не само у турбулентним временима у којима је деловао кнез Павле, него, како су нам каснији, укључујући и савремене догађаје показали, и у мирнијим периодима.

Народи Југославије, бар у великој већини једноставно нису хтјели ту државу.

На крају треба констатовати да је кнез Павле деловао часно квалификација кнеза као издајника је неодржива јер је свакако радио у најбољој намјери да сачува државу и мир своме народу. Што није успио готово да је најмање до њега. Тешко ко би успио у таквим околностима да извуче народ из вртлога рата и да му обезбиједи мирне наредне године, у тренуцима када је читав свијет горео у рату који се тада тек распламсавао.